Odbijen zahtev za rehabilitaciju osnivača FAP-a

• Tweet

Viši sud u Užicu odbio je zahtev za rehabilitaciju Radmila Lavrenčića, jednog od osnivača i prvog direktora Fabrike automobila u Priboju (FAP) koji je presudom iz 1957. godine osuđen na 15 godina zatvora za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog poslovanja u privredi zato što je poklonio terensko vozilo „landrover” Narodnoj odbrani sreza Priboj i radio na baterije osnovnoj školi u selu Kratovu. Prvobitna presuda smanjena je prvo na osam, pa na šest godina, zatvora, da bi Lavrenčić posle odslužene tri godine i devet meseci zatvora bio pomilovan. Prvi direktor FAP-a stradao je u saobraćajnoj nesreći kod Batočine 1967. godine.

Njegova supruga Ivanka Soldatović-Lavrenčić podnela je sudu zahtev za rehabilitaciju u kojem je navedeno da su izuzetno uspešno poslovanje FAP-a, odbijanje Radmila Lavrenčića da radi za slovenački TAM i napusti fabriku u Priboju, propadanje proizvodnje autobusa i kamiona hrvatskog „Merkura”, kao i zavist političara zbog njegovog uspeha, bili razlog da se organizuje politički montiran proces protiv njega. Lavrenčić i FAP su imali munjevit uspon: postavljen je za direktora FAP-a jula 1952. godine, posle 15 meseci gradnje, Lavrenčić je svečano otvorio fabriku oktobra 1953, prva vozila pojavila su se na Velesajmu u Zagrebu već 1954. godine, kada je ugovorena i prodaja 700 kamiona. Priboj u vreme kada je došao na čelo FAP-a imao je 2.500 stanovnika, da bi porastao u grad sa 30.000 stanovnika, a u fabrici automobila radilo je 7.000 radnika.

– Svetozar Vukmanović Tempo kao predsednik veća industrije okupio je grupu od 17 stručnjaka, mašinaca, ekonomista, samo Hrvata i Slovenaca, koji su došli u Priboj sa zadatkom da zatvore FAP. Ali, ni posle 10 dana preturanja po fabrici nisu mogli ništa da nađu, naprotiv, vratili su se u Beograd sa stavom da se FAP podrži. Posle toga, Tempo je poslao mog muža da putuje po inostranstvu, vidi mašine koje su mu potrebne za fabriku i on odlazi na tromesečni put u više evropskih zemalja čija je krajnja destinacija Milano. U Italiju je poslata žena, sekretar partije, koja je obavestila mog muža da se ne vraća u zemlju jer će biti uhapšen na granici. Želeli su da Radmilo ne dođe u Jugoslaviju, da ne prave pozorište jer su znali da nemaju ništa protiv njega. On, međutim, nije hteo to da posluša, krenuo je nazad i na granici ga je uhapsila policija –priča Ivanka Soldatović-Lavrenčić.

Pred sudom u Užicu Radmila Lavrenčića branio je beogradski advokat Slobodan Subotić, čija ćerka, advokat Dušanka Subotić-Homen, nastavlja tu borbu kao pravni zastupnik Ivanke Soldatović-Lavrenčić.

– U toku postupka moj otac je predložio 24 predloga za izvođenje dokaza, dva su usvojena, a svi ostali su odbijeni. Sve što je predloženo, od veštačenja da bi se utvrdilo da nikakve zloupotrebe nije bilo, sve je odbijeno – kaže Dušanka Subotić-Homen.

Na suđenju 1957. godine nisu predstavljeni dokazi koji su nedvosmisleno ukazivali da „landrover“ i radio aparat nisu samovoljno „otuđeni“. Zapisnik sa sednice Radničkog saveta na kojoj je odlučeno da terenac bude ustupljen, a radio poklonjen školi, koji je predat sudu, nikada nije izveden kao dokaz niti vraćen Radničkom savetu. Tadašnji predsednik Radničkog saveta, Radojica Marković, to je potvrdio u pisanoj izjavi dostavljenoj sudu u Užicu gde se vodio proces za rehabilitaciju, dodavši da nikada nije pozvan da svedoči da se nije radilo o zloupotrebi službenog položaja, već o odluci Radničkog saveta FAP-a. Viši sud u Užicu, gde je podnet zahtev za rehabilitaciju, odbio ga je kao neosnovan uz obrazloženje da se po Zakonu o rehabilitaciji uređuje rehabilitacija lica koja su iz političkih ili ideoloških razloga lišena slobode, života ili drugih prava, a da je Lavrenčiću suđeno zbog krivičnih dela protiv privrede. „Izvedenim dokazima nije utvrđeno da je on osuđen iz političkih razloga jer je u toku krivičnog postupka utvrđeno da je počinio krivična dela vezana za službeni položaj i privredno poslovanje zbog kojih krivičnih dela je i osuđen“, navodi se u obrazloženju suda.

Podnosiocima zahteva data je mogućnost da se žale na rešenje Apelacionom sudu u Kragujevcu, što će oni i učiniti.

Jelena Čalija
Politika