Studije o proceni uticaja na životnu sredinu brane Svračkovo

• Tweet

U Arilju je, 22. jula, održana Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu brane i akumulacije “Arilje” na profilu Svračkovo. Predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, organizatori ovog skupa su, u uvodu, najavili da će obrađivači Studije, “Energoprojekt Hidroinženjering”, najpre dati kraći prikaz ovog dokumenta a potom odgovarati na pitanja prisutnih. Tokom iscrpne i višesatne diskusije, učesnici rasprave su iznosili detaljne i argumentovane primedbe i predloge što je i utisak organizatora skupa.

Većina ovih primedbi je podneta u pisanoj formi nadležnom Ministarstvu a sve ostale primedbe su takođe zabeležene. U daljoj proceduri, primedbe i predloge, iznete na ovoj Javnoj raspravi, razmatraće tehnička Komisija koja će potom naložiti da se Studija eventualno doradi i izmeni u tom smislu. Nakon toga, ova tehnička Komisija, sastavljena od eminentnih stručnjaka različitih naučnih disciplina, ponovo razmatra Studiju i daje predlog za njeno eventualno usvajanje.

Cilj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu vodoprivrednog sistema “Arilje” je da prikaže moguće promene u životnoj sredini tokom izvođenja sistema, u eksploataciji sistema i u slučaju udesa sa propisivanjem tehničko-tehnoloških mera za zaštitu životne sredine a sve u cilju dobijanja ekološke saglasnosti u procesu izdavanja odobrenja za izvođenje, navela je dipl. inž. Ružica Savić, odgovorni projektant za izradu Studije. G. Ružica Savić je takođe pojasnila da je Prostornim planom RS i Vodoprivrednom osnovom RS predviđena izgradnja regionalnog vodoprivrednog sistema “Rzav” kao jednog od 18 planiranih regionalnih sistema za snabdevanje Srbije vodom najvišeg kvaliteta: –Predviđeno je fazno izvođenje ovog sistema čija se potpuna izgrađenost postiže sa tri postrojenja: “Arilje”, “Roge”, “Orlovača”. Vodoprivredni sistem “Arilje” je prva faza i okosnica vodosistema “Rzav”. Objekti sistema “Arilje” su: brana i akumulacija sa pratećim sadržajima, cevovod sirove vode, pristupni put, dalekovod od 35 KV, telekomunikacioni kabal.

Tokom svog izlaganja, g. Savić je govorila o tehničkim i drugim karakteristikama ovih objekata, organizaciji građenja, pripremnim radovima, a zatim o kvalitetu životne sredine na slivnom području akumulacije i kvalitetu površinskih voda Velikog Rzava. U delu izlaganja koji se odnosio na uticaje sistema “Arilje” na životnu sredinu, analizirani su mogući uticaji tokom: izvođenja radova, eksploatacije i u akcidentu. Navela je da su uticaji tokom izvođenja radova privremeni i da se odnose na narušavanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, otežan saobraćaj itd. dok su uticaji tokom eksploatacije mnogo markantniji i odnose se na: promenu kvaliteta vode u akumaciji, povećanu vlažnost, pojavu magli, promenu režima temperature, ograničeno korišćenje zemljišta na područjima zona sanitarne zaštite akumulacije. Takođe se navode: poremećaj ekološke ravnoteže, preseljavanje stanovnika iz zone potapanja, ugrožavanje postojećih arheološki i neolitskih lokaliteta ali bez ugrožavanja zaštićenih kulturnoistorijskih spomenika i prirodnih dobara. Kao uticaji u akcidentu navedeni su prelivanje privremene brane i havarijske situacije na samoj brani.

Prolom tj. hipotetično rušenje brane je navedeno kao pojava izuzetno male verovatnoće, najpesimističkija situacija. U okviru projekta koji je radio “Hidroinženjering”, 1998. godine, urađen je projekat totalnog i trenutnog rušenja brane “Arilje” za istovremeno maksimalni kapacitet preliva i maksimalni nivo vode u jezeru i definisane su zone plavljenja nizovdno od brane do brane “Ovčar banja”. Brana i prateći objekti su dimenzionisani da ispunjavaju uslove hidrauličke, statičke i konstruktivne stabilnosti i proračunati na to dopunsko opterećenje, navodi g. Ružica Savić, odgovorni projektant u izradi Studije.

U studiji se takođe obrazlažu mere zaštite predviđene tehničkom dokumentacijom, mere zaštite tokom realizacije i u akcidentu. Takođe se monitoringom životne sredine predlaže prađenje metereoloških parametara na novoj meteorološkoj stanici, praćenje kvaliteta površinskih voda i stanja ekosistema. Kao pozitivni efekti sistema “Arilje” na okolinu navode se: -obezbeđenje čiste vode, proizvodnja zelene “čiste” električne energije, kontrola i regulisanje poplavnih voda, privredni razvoj regiona, poboljšanje infrastrukturnih veza itd. U tom smislu, u zaključku Studije stoji da primenom propisanih mera zaštite životne sredine pozitivni efekti daleko premašuju negativne uticaje.

Prisutnima se potom obratila dr Mirjana Avakumović, predsednica opštine Arilje koja je istakla da su stručne službe opštine vrlo detaljno i krajnje odgovorno razmotrile i analizirale Studiju, navodeći sledeće: –Zbog posebne zainteresovanosti kako organa vlasti u opštini tako i skoro svih građana da se izgradnjom akumulacije značajnije ne ugrozi reka Rzav i njen ekosistem kao bitne odrednice identiteta Arilja, smatramo svojom obavezom da u ovoj fazi priprema za gradnju brane damo svoje primedbe o mnogostrukim štetnim uticajima i posledicama izgradnje ovog objekta na životnu sredinu. Smatramo našom obavezom i politički odgovornim ponašanjem da sada, kao i mnogo puta ranije, insistiramo da se sva bitna pitanja koja se tiču mogućih negativnih uticaja i posledica izgradnje akumulacije na životnu sredinu u našoj opštini, u svim aspektima, u ovoj fazi iznesu, da se sve nedoumice razjasne i da se jasno definišu mere kojima se određeni štetni uticaji mogu otkloniti, ublažiti ili kompenzovati, da se imenuju organi i institucije koji su obavezni da te mere sprovedu. Mi smo sve naše primedbe podneli u pisanoj formi, u 29 tačaka, zajedno sa predlozima za izmene, dopune i mere kompenzacije. Primedbe je razmatralo i dopunilo Opštinsko veće opštine Arilje i na njih dalo saglasnost.

Dr Momo Plazinčić je govorio u ime nekoliko hiljada građana, potpisnika Peticije protiv izgradnje brane i akumulacije “Svračkovo”.

Skupu se takođe obraćao načelnik Odeljenja za korišćenje i zaštitu voda Republičke Direkcije za vode, mr Vladimir Tanacković. On je, između ostalog, govorio o svim do sada sprovedenim procedurama, pribavljanju potrebnih dozvola i saglasnosti a koje su, sve zajedno, rezultat višegodišnjeg rada i naučnih saznanja najeminentnijih stručnjaka i institucija. Naglasio je da je izgradnja ovog vodoprivrednog sistema vitalni interes države Srbije.

Primedba da Studija ne sadrži odgovarajuće podatke o budućim klimatskim promenama navedena je, između ostalog, tokom iscrpnog i nadahnutog izlaganja prof. dr Jordana Milivojevića. On takođe navodi da u Studiji nedostaju podaci o uslovima za povećano korišćenje pesticida u danima nakon izgradnje akumulacije, kretanju gradonosnih oblaka i još niz faktora koji utiču na budućnost poljoprivredne proizvodnje ovog kraja…

Skupu se takođe obratila Ljiljana Popović, dipl. inž. Geološkog instituta koja je detaljno obrazložila mogućnost korišćenja podzemnih voda kao jedno od alternativnih rešenja i Zoran Radojević, dipl. arhitekta koji je skrenuo pažnju na, između ostalog, ograničenja planske gradnje na području nizvodno od vodozahvata. Na skupu su takođe govorili potpisnici Peticije za očuvanje valjevske Gračanice i likovni pedagog Lidija Satarić koja je govorila o hramu Svetog Ahilija, kao neprocenjivom kulturno-istorijskom nasleđu.

Radi što kvalitetnijeg uvida u predloge koje su učesnici diskusije iznosili i bolje informisanosti, posetioci sajta mogu preuzeti originalne tekstove pojedinih predloga koji su nam, u ovom trenutku, dostupni.

1. Opštinsko veće opštine Arilje
2. Dr Momo Plazinčić
3. Zoran Raković, “God Save Rzav”
4. Dr Ranka Mićić - Mišljenje na Studiju autora Nataše Milivojević i dr Moma Plazinčića,
5. Ljiljana Dimitrijević, dipl. ecc
6. Dr Miomir Komatina, hidrogeolog
7. Dušan Vukajlović, dipl. inž.
8. Dr Zoran Nikić

arilje.org.rs