UE.CO.RS Rss

UE.CO.RS Rss Najnovije vesti iz zlatiborskog regiona http://www.ue.co.rs/ Tue, 29 Aug 2006 09:00:00 -0400 Muzej Staro selo u Sirogojnu slavi jubilej Muzej "Staro selo" u zlatiborskom selu Sirogojnu, jedina muzejska institucija pod otvorenim nebom u Srbiji, obeležiće u petak tri decenije postojanja, potvrdila je Zorica Zlatić-Ivković, muzejski savetnik u toj ustanovi koju godišnje poseti više desetina hiljada turista i drugih znatiželjnika. "U čast tog jubileja i muzejske slave Ognjene Marije u dvorani muzeja biće otvorena izložba "Drvo života" kao švedočenje o jednom životnom veku prožetom obradom drveta, od rođenja i kolevke do smrti i krsta", rekla je Ivkovićeva, koja je sa kustosom Nikolom Krstovićem priredila izložbu. Izložba je, prema rečima ove istoričarke umetnosti, posvećena narodnim neimarima i graditeljima Muzeja "Staro selo", a posebno istaknutom protomajstoru Budiši Sekuliću. Muzejski kompleks "Staro selo", u čijem sastavu je i monumentalni kompleks crkve Svetog petra i Pavla, koji je pod zaštitom države , na prostoru od 15 hektara čuva od zaborava arhitekturu i tradicionalni način života na području zlatiborsksog i užičkog kraja iz druge polovine 19. i sa početka 20.veka. Kurir / Tanjug http://www.ue.co.rs/vesti/staro-selo-sirogojno/3298/ Ženski centar u akciji prikupljanja tekstila Ženski centar Užice uz podršku Gradske uprave i pomoć MPP "Jedinstva" realizuje projekat "Prikupljanjem i reciklažom tekstila do održivih socijalnih usluga za stanovništvo". U okviru projekta vršiće se prikupljanje stare garderobe i drugog kućnog tekstila (posteljine, krpe, jorgani, jastuci, ćebad...) Svoje stvari možete doneti u prostorije bivšeg Froteksa u Ulici Mališe Atanackovića br. 1 (glavna kapija), svakog radnog dana u vremenu od 9 do 16 časova ili kontaktirajte na telefone: 031 572 906, 065 400 72 65 radi dogovora. Garderobu i ostali tekstil nije neophodno hemijski čistiti. http://www.ue.co.rs/vesti/tekstil-zenski-centar/3299/ Ubijen vlasnik menjačnice u Bajinoj Bašti Vlasnik menjačnice "SD" u Bajinoj Bašti, Dragoš Simić (47), ubijen je ispred svoje porodične kuće u tom gradu, saopštila je danas Policijska uprava u Užicu. Telo Simića pronađeno je preksinoć sa ranom iz vatrenog oružja u predelu vrata. Užička policija podnela je krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca tog teškog krivičnog dela i, u saradnji sa Upravom kriminalističke policije MUP-a Srbije, preduzima mere na rasvetljavanju događaja koji je zapanjio meštane Bajine Bašte. Mondo / Tanjug http://www.ue.co.rs/vesti/menjacnica-ubistvo/3300/ Pljačka Vojvođanske banke na Zlatiboru Dva maskirana muškarca opljačkala su filijalu "Vojvođanske banke" na Zlatiboru, kao i jednog klijenta koji se u njoj nalazio tog trenutka. Oni su juče oko 10 ujutro, uz upotrebu fizičke snage i pretnju pištoljem, oduzeli 1.100.000 dinara iz sefa filijale i od klijenta, saopštila je danas Policijska uprava u Užicu. Razbojnici su, kako navodi policija, posle izvršenog krivičnog dela juče oko 10 časova zatvorili radnike banke i njihovog klijenta u pomoćne prostorije. Na rasvetljavanju navedenog krivičnog dela i pronalaženju izvršilaca angažavana je Policijska uprava Užice i Policijska stanica u Čajetini, o čemu je obavešten i istražni sudija Osnovnog suda i Osnovni javni tužilac iz Užica, ističe se u saopštenju užicke policije. Istragu o ovom razbojničkom delu svakako da otežava i činjenica da na Zlatiboru trenutno boravi desetak hiljada turista. Mondo / Tanjug http://www.ue.co.rs/vesti/vojvodjanska-banka-pljacka/3301/ Uhapšeni zbog 3,5 grama marihuane Nastavljajući aktivnosti po akciji “Morava”, službenici Policijske uprave u Užicu – Odeljenja kriminalističke policije i Policijske ispostave za bezbednost na železnici su, 26. jula, u dve zaplene od dva lica sa šireg područja Republike Srbije oduzeli 3,5 grama biljne materije nalik ma marihuanu. Protiv ovih lica biće podnete krivične prijave za krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga. O navedenim događajima obavešten je osnovni javni tužilac u Užicu. http://www.ue.co.rs/vesti/marihuana-hapsenje/3297/ Napao fudbalskog sudiju i policajca Istražni sudija u Prijepolju odredio je pritvor do 30 dana Aldinu P. (23) iz tog mesta zbog napada na fudbalskog sudiju i policajca na jednoj utakmici, saopštila je danas policija. Osumnjičeni je na lokalnom turniru u malom fudbalu napao sudiju, a potom i policajca koji je intervenisao. Prilikom privođenja utvrđeno je da je Aldin P. imao 1,53 promila alkohola u krvi. Kurir / Beta http://www.ue.co.rs/vesti/napad-sudija-policajac/3295/ Apartmani na Zlatiboru od 15 do 30 evra Sa cenama koje su za desetak odsto niže u odnosu na prošlo leto, kao i značajnim poboljšanjem kvaliteta usluga, Zlatibor je uspeo da obezbedi više od 10.000 gostiju dnevno na početku ovogodišnje letnje sezone, kaže Jovan Pavlović, savetnik u Turističkoj organizaciji "Zlatibor". Optimizam da će ovaj planinski turistički centar i ove godine uspeti da privuče 250.000 gostiju, sa više od milion noćenja, Pavlović zasniva na novoj poslovnoj politici hotelijera i turističkih poslenika, u čijoj onovi su, pored neospornih prirodnih lepota zlatiborskog kraja, cene i kvalitet usluge. "Pored luksuznih hotela gde cena pansiona dostiže do 8.000 dinara, kojih je, za sada, na Zlatiboru malo, ali su unapred rezervisani, ovde se može letovati i za 1.800 dinara dnevno. Prenoćište u privatnim sobama može se naći za osam evra, dok iznajmljivanje apartmana i kuća za odmor košta od 15 do 30 evra, zavisno od udaljenosti od centra", ističe Pavlović. On podseća da Zlatibor raspolaže sa oko 20.000 kreveta, od kojih u hotelima i odmaralištima ima oko 4.000 kreveta, ali je za pohvalu što su, po njegovoj oceni, sobe i apartmani i u privatnom sektoru visokog kvaliteta, treće ili četvrte kategorije. "Oko 30 odsto naših gostiju ovog leta su stranci, uglavnom iz bivših jugošlovenskih republika, pre svega, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali i Makedonije i Slovenije. To je rezultat pojačane marketinške aktivnosti u predsezoni, kada su promocije Zlatibora održane u Skoplju, Poodogorici, Banja Luci i Ljubljani, gde su sklopljeni i konkretni ugovori sa tamošnjim agencijama", rekao je Pavlović. Zlatiborci su posebno ponosni što su ovoga leta mogli da ugoste i mnogobrojne goste iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja Evropske unije. Turistička ponuda Zlatibora je raznolika, jer gostima, u ovim vrelim letnjim danima, stoje na raspolaganju otvoreni i zatvoreni bazeni, kao i dobro uređena kupališta u okolnim izletištima. Potpuno je razbijena i dugogdišnja predrasuda da se na Zlatibor ide zbog "prestiža, slikanja ili gurmanluka", jer je toliko lepota na ovoj planini i u njenoj okolini, koje su turistički radnici oplemenili i ponudili gostima, organizujući svakodnevne izlete, po unapred određenom sedmičnom rasporedu. Od početka leta u funkciji je i novosagrađeni objekat Turističke organizacije, sa informativnim centrom i dvadesetak ležaja, a u restoranu ovog objekta, koji je u fazi opremanja, uskoro će učenici Ugostiteljske škole iz Čajetine sticati i praktična znanja za zanimanja koja su odabrali. "Sa cenom prenoćišta od 1.200 dinara hteli smo da damo primer i drugima kako se mogu popuniti kapaciteti i obezbediti gosti", rekao je Pavlović, uz obećanje da će od naredne jeseni, kada proradi restoran, usluge ovog objekta biti među najeftinijim na Zlatiboru. Tanjug http://www.ue.co.rs/vesti/zlatibor-apartmani/3296/ Za deset mesta 215 kandidata Za radna mesta deset komunalnih policajaca koji bi trebalo da budu primljeni u novu gradsku upravu, najpre na određeno vreme, a potom i u stalni radni odnos, na konkurs koji je nedavno završen, prijavilo se 215 kandidata. Navala na ta radna mesta ilustruje socijalno i ekonomsko stanje u gradu i stavove da je, u vremenu krize, najbolje imati radnu knjižicu u državnoj ili lokalnoj administraciji. Pored toga, već se šuška da su stranke vladajuće koalicije utvrdile kvote za zapošljavanje svojih članova i simpatizera, što zamenik gradonačelnika Milovan Petrović (SPS-PUPS) demantuje. - Prijavljivanje na konkurs je završeno i od 215, nakon lekarskih provera, biće izabrano trinaest kandidata, koji će biti upućeni na obuku, a deset koji budu položili ispit, biće primljeni, i to najverovatnije do kraja godine - rekao je Danasu Petrović. Na pitanje zašto nije formirana konkursna komisija, on kaže da će „kandidati biti selektovani nakon lekarskih pregleda“, a da će „komisija za prijem biti formirana nakon toga“. On je demantovao da su na nedavnom skupu stranke vladajuće koalicije preuzele ulogu te komisije i da su već ugovorile kvote o tome koliko čijih članova i simpatizera treba da se zaposli. - U odabiru i zapošljavanju kandidata neće biti ničeg stranačkog. Nema nikakvih stranačkih kvota, već je bilo razgovora o tome kako da se procedura obavi pošteno - tvrdi Petrović i ističe da će među deset budućih komunalnih policajaca biti tri žene. - Ljudi zovu i intervenišu, ali dugo sam bio direktor u Pošti, potpisao oko 700 rešenja i niko me nikad nije tužio i nadam se da nećemo podleći bilo kakvim pritiscima - navodi zamenik gradonačelnika. Inače, iako je u aprilu ove godine formirana nova gradska uprava (Uprava za inspekcijske poslove i komunalnu policiju), u kojoj bi trebalo da radi deset budućih komunalnih policajaca, još nije izabran ni njen načelnik, koji bi trebalo da bude uključen u odlučivanje o zapošljavanju komunalnih policajaca. Za to mesto, kako Petrović navodi konkurisalo je šest kandidata, od kojih pet radi u gradskim upravama Užica, a jedan u opštinskoj administraciji Čajetine. Na konstataciju da je za načelnika nove gradske uprave viđen Zoran Militarov, kandidat socijalista i načelnik Zlatiborskog okruga do oktobarskih promena 2000. godine, a sada zaposlen u opštinskoj upravi Čajetine, Petrović je izjavio: - Militarov jeste jedan od kandidata, ali ne znam ko će biti izabran. Trudićemo se da izaberemo najstručnijeg i mislim da bi bilo dobro da to bude Militarov, ali videćemo“. Nenad Kovačević Danas http://www.ue.co.rs/vesti/komunalna-policija-korupcija/3291/ Tukli maloletnu osobu Službenici Policijske stanice u Arilju su 22. jula odredili meru zadržavanja Marijanu Vranjevcu (1991) i Aleksandru Simeunoviću (1989) iz Arilja, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo teške telesne povrede na štetu maloletnog A. L. (1992) iz Požege. Osumnjičeni su u noći između 21. i 22. jula, na autobuskoj stanici u Arilju, posle kraće rasprave, fizički napali oštećenog i tom prilikom zadali više udaraca pesnicama i nogama u predelu glave i tela, usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede, potres mozga i nagnječenja na telu. O navedenom događaju i zadržavanju osumnjičenih, obavešteni su Osnovni javni tužilac i Istražni sudija osnovnog suda u Požegi. http://www.ue.co.rs/vesti/tuca-autobuska-stanica/3292/ KUD Idijoti na Užičkom festivalu Pulski KUD Idijoti otvoriće festival E761, koji će se održati od 12. do 14. avgusta kod Stare centrale u Užicu. Tema festivala jeste život mladih van centara koji se suočavaju sa problemima nezaposlenosti, nekvalitetnog obrazovnog sistema i odsustva sistemske podrške za svoj profesionalni i lični razvoj. Pored njih, nastupiće i KillingJazzHardCoreBaby iz Travnika, Monotrain iz Lajpciga, The Mothership Orchestra iz Požege i mnogi drugi. Ulaz je slobodan, s tim što su svi posetioci obavezni da plate osiguranje. 24sata http://www.ue.co.rs/vesti/kud-idijoti/3294/ Studije o proceni uticaja na životnu sredinu brane Svračkovo U Arilju je, 22. jula, održana Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu brane i akumulacije “Arilje” na profilu Svračkovo. Predstavnici Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, organizatori ovog skupa su, u uvodu, najavili da će obrađivači Studije, “Energoprojekt Hidroinženjering”, najpre dati kraći prikaz ovog dokumenta a potom odgovarati na pitanja prisutnih. Tokom iscrpne i višesatne diskusije, učesnici rasprave su iznosili detaljne i argumentovane primedbe i predloge što je i utisak organizatora skupa. Većina ovih primedbi je podneta u pisanoj formi nadležnom Ministarstvu a sve ostale primedbe su takođe zabeležene. U daljoj proceduri, primedbe i predloge, iznete na ovoj Javnoj raspravi, razmatraće tehnička Komisija koja će potom naložiti da se Studija eventualno doradi i izmeni u tom smislu. Nakon toga, ova tehnička Komisija, sastavljena od eminentnih stručnjaka različitih naučnih disciplina, ponovo razmatra Studiju i daje predlog za njeno eventualno usvajanje. Cilj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu vodoprivrednog sistema “Arilje” je da prikaže moguće promene u životnoj sredini tokom izvođenja sistema, u eksploataciji sistema i u slučaju udesa sa propisivanjem tehničko-tehnoloških mera za zaštitu životne sredine a sve u cilju dobijanja ekološke saglasnosti u procesu izdavanja odobrenja za izvođenje, navela je dipl. inž. Ružica Savić, odgovorni projektant za izradu Studije. G. Ružica Savić je takođe pojasnila da je Prostornim planom RS i Vodoprivrednom osnovom RS predviđena izgradnja regionalnog vodoprivrednog sistema “Rzav” kao jednog od 18 planiranih regionalnih sistema za snabdevanje Srbije vodom najvišeg kvaliteta: –Predviđeno je fazno izvođenje ovog sistema čija se potpuna izgrađenost postiže sa tri postrojenja: “Arilje”, “Roge”, “Orlovača”. Vodoprivredni sistem “Arilje” je prva faza i okosnica vodosistema “Rzav”. Objekti sistema “Arilje” su: brana i akumulacija sa pratećim sadržajima, cevovod sirove vode, pristupni put, dalekovod od 35 KV, telekomunikacioni kabal. Tokom svog izlaganja, g. Savić je govorila o tehničkim i drugim karakteristikama ovih objekata, organizaciji građenja, pripremnim radovima, a zatim o kvalitetu životne sredine na slivnom području akumulacije i kvalitetu površinskih voda Velikog Rzava. U delu izlaganja koji se odnosio na uticaje sistema “Arilje” na životnu sredinu, analizirani su mogući uticaji tokom: izvođenja radova, eksploatacije i u akcidentu. Navela je da su uticaji tokom izvođenja radova privremeni i da se odnose na narušavanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, otežan saobraćaj itd. dok su uticaji tokom eksploatacije mnogo markantniji i odnose se na: promenu kvaliteta vode u akumaciji, povećanu vlažnost, pojavu magli, promenu režima temperature, ograničeno korišćenje zemljišta na područjima zona sanitarne zaštite akumulacije. Takođe se navode: poremećaj ekološke ravnoteže, preseljavanje stanovnika iz zone potapanja, ugrožavanje postojećih arheološki i neolitskih lokaliteta ali bez ugrožavanja zaštićenih kulturnoistorijskih spomenika i prirodnih dobara. Kao uticaji u akcidentu navedeni su prelivanje privremene brane i havarijske situacije na samoj brani. Prolom tj. hipotetično rušenje brane je navedeno kao pojava izuzetno male verovatnoće, najpesimističkija situacija. U okviru projekta koji je radio “Hidroinženjering”, 1998. godine, urađen je projekat totalnog i trenutnog rušenja brane “Arilje” za istovremeno maksimalni kapacitet preliva i maksimalni nivo vode u jezeru i definisane su zone plavljenja nizovdno od brane do brane “Ovčar banja”. Brana i prateći objekti su dimenzionisani da ispunjavaju uslove hidrauličke, statičke i konstruktivne stabilnosti i proračunati na to dopunsko opterećenje, navodi g. Ružica Savić, odgovorni projektant u izradi Studije. U studiji se takođe obrazlažu mere zaštite predviđene tehničkom dokumentacijom, mere zaštite tokom realizacije i u akcidentu. Takođe se monitoringom životne sredine predlaže prađenje metereoloških parametara na novoj meteorološkoj stanici, praćenje kvaliteta površinskih voda i stanja ekosistema. Kao pozitivni efekti sistema “Arilje” na okolinu navode se: -obezbeđenje čiste vode, proizvodnja zelene “čiste” električne energije, kontrola i regulisanje poplavnih voda, privredni razvoj regiona, poboljšanje infrastrukturnih veza itd. U tom smislu, u zaključku Studije stoji da primenom propisanih mera zaštite životne sredine pozitivni efekti daleko premašuju negativne uticaje. Prisutnima se potom obratila dr Mirjana Avakumović, predsednica opštine Arilje koja je istakla da su stručne službe opštine vrlo detaljno i krajnje odgovorno razmotrile i analizirale Studiju, navodeći sledeće: –Zbog posebne zainteresovanosti kako organa vlasti u opštini tako i skoro svih građana da se izgradnjom akumulacije značajnije ne ugrozi reka Rzav i njen ekosistem kao bitne odrednice identiteta Arilja, smatramo svojom obavezom da u ovoj fazi priprema za gradnju brane damo svoje primedbe o mnogostrukim štetnim uticajima i posledicama izgradnje ovog objekta na životnu sredinu. Smatramo našom obavezom i politički odgovornim ponašanjem da sada, kao i mnogo puta ranije, insistiramo da se sva bitna pitanja koja se tiču mogućih negativnih uticaja i posledica izgradnje akumulacije na životnu sredinu u našoj opštini, u svim aspektima, u ovoj fazi iznesu, da se sve nedoumice razjasne i da se jasno definišu mere kojima se određeni štetni uticaji mogu otkloniti, ublažiti ili kompenzovati, da se imenuju organi i institucije koji su obavezni da te mere sprovedu. Mi smo sve naše primedbe podneli u pisanoj formi, u 29 tačaka, zajedno sa predlozima za izmene, dopune i mere kompenzacije. Primedbe je razmatralo i dopunilo Opštinsko veće opštine Arilje i na njih dalo saglasnost. Dr Momo Plazinčić je govorio u ime nekoliko hiljada građana, potpisnika Peticije protiv izgradnje brane i akumulacije “Svračkovo”. Skupu se takođe obraćao načelnik Odeljenja za korišćenje i zaštitu voda Republičke Direkcije za vode, mr Vladimir Tanacković. On je, između ostalog, govorio o svim do sada sprovedenim procedurama, pribavljanju potrebnih dozvola i saglasnosti a koje su, sve zajedno, rezultat višegodišnjeg rada i naučnih saznanja najeminentnijih stručnjaka i institucija. Naglasio je da je izgradnja ovog vodoprivrednog sistema vitalni interes države Srbije. Primedba da Studija ne sadrži odgovarajuće podatke o budućim klimatskim promenama navedena je, između ostalog, tokom iscrpnog i nadahnutog izlaganja prof. dr Jordana Milivojevića. On takođe navodi da u Studiji nedostaju podaci o uslovima za povećano korišćenje pesticida u danima nakon izgradnje akumulacije, kretanju gradonosnih oblaka i još niz faktora koji utiču na budućnost poljoprivredne proizvodnje ovog kraja… Skupu se takođe obratila Ljiljana Popović, dipl. inž. Geološkog instituta koja je detaljno obrazložila mogućnost korišćenja podzemnih voda kao jedno od alternativnih rešenja i Zoran Radojević, dipl. arhitekta koji je skrenuo pažnju na, između ostalog, ograničenja planske gradnje na području nizvodno od vodozahvata. Na skupu su takođe govorili potpisnici Peticije za očuvanje valjevske Gračanice i likovni pedagog Lidija Satarić koja je govorila o hramu Svetog Ahilija, kao neprocenjivom kulturno-istorijskom nasleđu. Radi što kvalitetnijeg uvida u predloge koje su učesnici diskusije iznosili i bolje informisanosti, posetioci sajta mogu preuzeti originalne tekstove pojedinih predloga koji su nam, u ovom trenutku, dostupni. <ol><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/01opstinsko_vece.doc">Opštinsko veće opštine Arilje</a></li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/02dr_momo_plazincic.doc">Dr Momo Plazinčić</a></li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/03zoran_rakovic.doc">Zoran Raković, “God Save Rzav”</a></li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/04dr_ranka_micic.doc">Dr Ranka Mićić</a> - Mišljenje na Studiju autora Nataše Milivojević i dr Moma Plazinčića, </li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/05ljiljana_dimitrijevic.doc">Ljiljana Dimitrijević, dipl. ecc</a></li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/06dr_komatina_studija_komentar.doc">Dr Miomir Komatina, hidrogeolog</a</li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/07dusan_vukajlovic.doc">Dušan Vukajlović, dipl. inž.</a></li><li><a href="http://www.arilje.org.rs/images/stories/download/rasprava/08zoran_nikic_dopis.doc">Dr Zoran Nikić</a></li></ol> arilje.org.rs http://www.ue.co.rs/vesti/brana-svrackovo/3290/ Maltretirao suprugu, pištoljem pretio policiji Đorđe Lj. (57) iz Nove Varoši uhapšen je zbog nasilja u porodici, ometanja službenog lica i nedozvoljenog nošenja oružja. U saopštenju Policijske uprave u Prijepolju navodi se da je Đorđe Lj. u petak u više navrata fizički napao, vređao i maltretirao suprugu koja ga je nakon toga prijavila policiji. Prilikom intervencije policije, Đorđe Lj. je, osim vređanja i pretnji pištoljem, pokušao da uperi oružje u patrolu, ali je u tome sprečen i savladan. U okviru pištolja kojim je pretio policiji nađena su četiri metka a jedan metak je bio u ležištu cevi, navodi se u saopštenju. Protiv Đorđa Lj. tužilac Višeg suda u Užicu podneće krivičnu prijavu u redovnom postupku, kaže se u saopštenju Policijske uprave. Kurir / Beta http://www.ue.co.rs/vesti/nasilje-porodica/3287/ Palisad gradi savremeni sportski centar Tri nova fudbalska terena, od kojih su dva sa veštačkom travom, samo su obris budućeg modernog sportskog centra za čiju je gradnju "Palisad" namenio više od pet miliona evra, izjavio je direktor hotela Vojislav Janjić. Za dve godine, kako tvrdi Janjić, "Palisad" će raspolagati najsavremenijim sportskim centrom na Balkanu, koji će biti u ravni sa sličnim objektima u Evropi, što će zadovoljiti zahteve vrhunskih svetskih ekipa da u idealnim klimatskim uslovima obave pripreme, rekreaciju ili odmore svoje ekipe. Janjić je najavio da će do naredne letnje sezone u okviru ovog sportskog kompleksa biti izgrađena još tri fudbalska igrališta, posle čega sledi faza gradnje pratećih objekata, pre svega relaks centra čiji će sadržaji biti u funkciji oporavka i relaksacije sportista. "U ozbiljnim smo pregovorima sa FK Utreht iz Holandije, čiji su predstavnici boraveći na Zlatiboru pokazali veliki interes za partnerski odnos u organizaciji fudbalskih kampova", istakao je direktor "Palisada". Najstariji hotel na Zlatiboru, koji je lidersku poziciju u hotelijerstvu Srbije potvrdio trostrukom nagradom "Srebrna pahuljica", raspolaže sa 227 komfornih soba i mnogobrojnim apartmanima. Gostima, između ostalih usluga, stavlja na raspolaganje holmerovu stazu za trčanje, trim stazu, salu za vežbanje, četiri teniska terena i kuglanu sa dve staze. Pored fudbalera Jagodine, čačanskog Borca, Metalca iz Gornjeg Milanovca i FK Bar iz istoimenog crnogorskog grada, koji učestvuju na tradicionalnom fudbalskom turniru "Trofej Palisad 2010", gosti ovoga hotela su i ekipe Mladosti iz Lučana, kostolačkog Rudara i užičkog Jedinstva puteva, a uskoro se očekuju fudbaleri nikšićke Sutjeske i Vlaznija iz Albanije. http://www.ue.co.rs/vesti/palisad-sportski-centar/3288/ Tekstilni kombinat u Prijepolju u stečaju Rešenjem Privrednog suda u Užicu uveden je stečaj u Tekstilnom kombinatu "Ljubiša Miodragović" u Prijepolju, svojevremeno najvećem tekstilnom preduzeću u jugozapadnom delu Srbije. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju i ovih dana očekuje se postavljanje poverenika koji će sprovoditi stečajni postupak. "Uvodjenjem stečaja prestaće radni odnos za preostalih 11 radnika a očekujem ovih dana da Agencija za privatizaciju imenuje poverenika kome ću predati ključeve preduzeća", rekao je dosadašnji zastupnik akcijskog kapitala Zoran Jarčević. Tekstilni kombinat "Ljubiša Miodragović" je devedesetih godina prošlog veka zapošljavao više od 3.200 radnika. S media http://www.ue.co.rs/vesti/ljubisa-miodragovic-prijepolje/3289/ Sumnje u zvaničnu verziju Samo dan ili dva nakon što je sanitarni inspektor zabranio kupanje na užičkoj Plaži i pošto je Zavod za javno zdravlje treći put utvrdio da voda u reci Đetinji nije za kupanje, vremešni i preplanuli komšija u bermudama i sa peškirom preko ramena, ode na Plažu, po još jednu dozu D vitamina i opasnost da zapati neku bolest od fekalnih bakterija. Htedoh da mu saopštim da je država utvrdila da su fekalije uneredile vodu, ali brzo sam odustao. Moj komšija ne bi poverovao u zvaničnu verziju. Nije on jedini. Mnogi Užičani, na sopstvenu odgovornost, a među njima i deca, brčkaju se u zagađenoj i inače veoma hladnoj reci. Čak će, i pored zabrane, iako je zvanično otkazan, biti održan vaterpolo turnir, opet na odgovornost prijavljenih takmičara. - To su laži. U pitanju je nameštaljka, kako bi se kupači sa Đetinje privukli na bazene u okolini grada, koji su prazni, jer narod nema para. Trideset godina se kupam u Đetinji i ništa mi ne fali - kaže jedan od Užičana, a potom skače u zvanično zagađenu reku. Paralelno sa dilemom Užičana biti ili ne biti u fekalnoj reci, na njenoj desnoj obali nadrealan prizor. Državni i lokalni funkcioneri sa ministrom energetike slave 110 godina stare hidrocentrale, prve u Srbiji, izgrađene na Đetinji samo pet godina posle one na Nijagari po Teslinim principima polifaznih struja. I dok su oni slavili, uživali u muzici, dobroj hrani i kapljici, poreski obveznici su rizikovali svoje zdravlje. Za genezu takvog (ne)poverenja u zvanične organe, postoje racionalna objašnjenja. Sećate se „pretnji“ od pomračenja sunca? Upozorenja da će nas pokositi epidemije ptičjeg, a one koji prežive, ako se ne budu vakcinisali, dokusuriće svinjski grip? Gde su deonice od po 1.000 evra od državnih javnih preduzeća i pola miliona radnih mesta? Šta bi sa prednošću nerazvijene Srbije u globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi? Zar nije trebalo već da budemo u EU? Zar privatizacija nije omogućila nova radna mesta? Zar u državnim organima, javnim preduzećima i ustanovama, ne rade isključivo stručni i sposobni umesto poslušnih i partijski podobnih? Zar nismo pohapsili sve kriminalce i ratne zločince? Zato Užičanima ne treba zameriti što ne veruju u zvanične verzije. Ne veruju čak ni sopstvenim očima. Da veruju, promenili bi se, promenili bi i svoj grad i Srbiju. Možda će se Užičani ovog leta zaraziti u Đetinji, a možda neće? Možda će grad da reši problem zagađenja reke tako što će domaćinstvima i privrednim objektima duž Volujačkog potoka u koji se slivaju fekalije, a potom završe u Đetinju, konačno obezbediti priključke na gradsku kanalizaciju, a možda nema para? Neverovatno je da za potrebe običnog užičkog sveta, pa makar i da se leti osveži u čistoj rečnoj vodi, u budžetu nema para. S druge strane, ima se za duple projekte Mlečne pijace, sumnjive aranžmane o kupovini perona Autobuske stanice, izgradnju stadiona za privatni fudbalski klub, kupovinu višeg ranga košarkaškog takmičenja, komunalno uređenje atraktivnih lokacija za poslovno-stambene objekte, ali samo za pojedine investitore... Kako je moguće ostvariti obećane biblijske projekte o avionima, kamionima i milionima ako nije moguće ukloniti fekalije iz jednog i ne tako velikog užičkog potoka? Da je, primera radi, prozvan i kažnjen krivac za poplavu Užica, kada se reka izlila prošle jeseni, jer neko na spornoj Plaži na vreme nije podigao ustave, možda bi Užičani počeli da veruju u zvanične verzije. Ovako, dok je politika zagađena, ni Plaža ne može da bude čista. Nenad Kovačević Danas http://www.ue.co.rs/vesti/djetinja-zagadjenje/3283/